Одредница

ко̀за

жтом 2, стр. 766

ко̀за

коза

Стална адреса

Лема

коза

Извор

том 2, стр. 766, редослед 26

  1. 1.

    (вок. ко̏зо) рогата домаћа животиња, преживар с дугачком равном длаком и брадом, која даје млеко. Capra lircus.

    zoology
    вок. — вокативзоол. — зоологијас — средњи род
  2. 2.

    ж и м фиг. погрд. неспретна, глупа особа.

    ж — женски родфиг. — фигуративно, у преносном смислупогрд. — погрдно
    — Козо, ломигоро! И ти се дигао у чету? Преслицу па с бабама на прело!
    Кост. Л.
    Ушао је у ... конгрегацију, па је с небеским козама полазио на проповиједи.
    Јонке
  3. 3.а.

    мн. лазила, скеле при грађењу. Вук Рј.

    мн. — множина
  4. 3.в.

    козлић (2а). Рј.

Фразе

дати кози да чува купус сигуран неуспех; дерати исту (стару, своју) козу говорити, тврдити стално једно те исто; дивља ~ зоол. дивља животиња из рода јелена, дивокоза; и купус спас(и)ти и козе нахранити, и вук сИт и ~ це ла задовољити две противничке стране; ма и на кози орао (учинићу) уза све (по)тешкоће, по сваку цену учинићу; нису му све козе код куће (на броју) нешто није (с њиме) у реду; санска ~ домаћа коза племените пасмине.
Изворни текст (OCR)
ко̀за ж (вок. ко̏зо) 1. зоол. рогата домаћа животиња, преживар с дугачком равном длаком и брадом, која даје млеко. Capra lircus. 2. ж и м фиг. погрд. неспретна, глупа особа. — Козо, ломигоро! И ти се дигао у чету? Преслицу па с бабама на прело! Кост. Л. Ушао је у ... конгрегацију, па је с небеским козама полазио на проповиједи. Јонке. 3. мн. а. лазила, скеле при грађењу. Вук Рј. б. в. козлић (2а). Рј. А.