Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кокода́кати

несврштом 2, стр. 772

кокода́кати

кокодакати

Лема

кокодакати

Извор

том 2, стр. 772, редослед 17

  1. 1.

    оном. 1 какотати.

    оном. — ономатопеја
    — Кокошке почеле да се ракоље и да кокодачу.
    Бен.
  2. 2.

    фиг. викати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — »Сипај, не варај!« кокодакао је Станко.
    Ћоп.
Изворни текст (OCR)
кокода́кати, -о̀да̄че̄ несврш. оном. 1. какотати. — Кокошке почеле да се ракоље и да кокодачу. Бен. 2. фиг. викати. — »Сипај, не варај!« кокодакао је Станко. Ћоп.