кокси́рати

коксирати

коксирати

том 2, стр. 774, редослед 7

в.
= коксовати правити кокс. В. пр. уз гл. им. коксирањЊе
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

кокси́рати, ко̀ксӣра̄м несврш. = коксовати правити кокс. В. пр. уз гл. им. коксирањЊе.