ко̏ксовати

коксовати

коксовати

том 2, стр. 774, редослед 10

в.
= коксирати. В. пр. уз гл. им. коксовање
в. — (после броја) векгл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

ко̏ксовати, -сује̄м несврш. = коксирати. В. пр. уз гл. им. коксовање.