Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ко̀ле̄вка

жтом 2, стр. 777

ко̀ле̄вка

колевка, колијевка

Стална адреса

Лема

колевка

Варијанте

колијевка, ко̀лијевка

Извор

том 2, стр. 777, редослед 6

  1. 1.

    (дат. -вци ген. мн. ко̀ле̄вкӣ, ко̀лева̄ка̄ и ко̀ле̄ва̄ка̄) постељица, креветић за малу децу подешен за љуљање.

    дат. — дативген. — генитивмн. — множина
  2. 2.а.

    фиг. место рођења, место постанка, крај одакле неко, нешто потиче, домовина, отаџбина, завичај.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Сињ је колијевка ... алке.
    Шимун.
    Та област обележава праву колевку јегуља.
    Петр. М.
    Дижемо устанак у Шумадији, колијевци првоr срnског устанка.
    Чол.
  3. 2.б.

    лежиште, лежај; гнездо.

    — Сељаци ... се ... пењу на пропланак да јој виновој лози спреме нове колијевке.
    Наз.
    Једнако пипка увелу колијевку зјена.
    Јел.

Фразе

искочити из колевке бити тек на почетку зрелијег доба; међу колевком и гробом у животу; од колевке до гроба, од колевке до мотике од рођења до смрти.
Изворни текст (OCR)
ко̀ле̄вка, ијек. ко̀лијевка, ж (дат. -вци; ген. мн. ко̀ле̄вкӣ, ко̀лева̄ка̄ и ко̀ле̄ва̄ка̄) 1. постељица, креветић за малу децу подешен за љуљање. 2. фиг. а. место рођења, место постанка, крај одакле неко, нешто потиче, домовина, отаџбина, завичај. — Сињ је колијевка ... алке. Шимун. Та област обележава праву колевку јегуља. Петр. М. Дижемо устанак у Шумадији, колијевци првоr срnског устанка. Чол. б. лежиште, лежај; гнездо. — Сељаци ... се ... пењу на пропланак да јој виновој лози спреме нове колијевке. Наз. Једнако пипка увелу колијевку зјена. Јел.