ко̀лено
колено, кољено QA: medium
Лема
колено
Варијанте
кољено, ко̀љено
Извор
том 2, стр. 779, редослед 16
- 1.а.
(ген. мн. ко̏ле̄на̄) анат. зглавак, зглоб, чланак на људској нози који спаја бедрену кост с голеничном кости; део ноге на коме се налази тај зглоб одговарајући зглоб и део ноге на животињској предњој или задњој нози.
— Није могао поћи за народом, заклецала су му колена.
Задрхта цијелим тијелом и паде на кољена.
Потоци су из модрих падина избацивали своја бујна, нага кољена.
- 1.б.
део одеће који покрива тај део ноге.
— Шlта ће ти ... Французи да мисле о нама Србима кад тебе виде с исцепаним коленима? Ћос.
- 1.в.
део ноге изнад коленога зглоба.
— Швејк га узе на кољена и поче га гладити.
- 2.
задебљали део на шупљикавим стабљикама биљака, из којега излазе листови.
botany— Класје ... пригну кољена.
- 3.
место где нешто нагло мења правац или где се два дела спајају под одређеним кутом, углом.
— Дунав се својим великим кољеном баш на њезину Југославије територију највећма приближио Јадранском ... мору. ЕГ
- 4.а.
фиr. сви рођаци једнога степена сродства с обзиром на заједничког претка.
— У старовлашким, црногорским и херцеговачким крајевима ... врло често знају за своје претке седам до осам колена уназад.
Ми смо рођаци у трећем кољену.
- 4.б.
сви људи једног истог или блиског животног доба, узраста, везани заједничким радом, интересима, идејама, нараштај, генерација.
— Заједничким живљењем, навиком развија се друштвени инстинкт и можда после неколико колена он ће бити јачи но внстинкт породични.
Данашње кољено испашта гријехе твог времена.
- 4.в.
припадност по рођењу, порекло.
— Јер си кољена мога.
Он ће бити из колена правих интернационалиста.
- 4.г.
потомак, потомство.
— Бег Иван бег, јуначко кољено!
- 4.д.
племе, род.
— Нека вам се имена помињу до истраге српскога колена! Вес.
- 4.ђ.
биолошки род, тип, скупина.
— Бодљикаши ... су заиста прастаро животињско кољено.
Фразе
адамско ~ нар. в. уз адамски (изр.); бацити (ставити) кога на колена рет. приморати кога да се пре̑да, да се покори; до колена (о̄лато, крв) врло много (блата, крви); до колена бити коме бити незнатан, ситан; Евино
Изворни текст (OCR)
ко̀лено, ијек. ко̀љено, с (ген. мн. ко̏ле̄на̄) 1. а. анат. зглавак, зглоб, чланак на људској нози који спаја бедрену кост с голеничном кости; део ноге на коме се налази тај зглоб одговарајући зглоб и део ноге на животињској предњој или задњој нози. — Није могао поћи за народом, заклецала су му колена. Нуш. Задрхта цијелим тијелом и паде на кољена. Хорв. фиг. Потоци су из модрих падина избацивали своја бујна, нага кољена. Ђон. б. део одеће који покрива тај део ноге. — Шlта ће ти ... Французи да мисле о нама Србима кад тебе виде с исцепаним коленима? Ћос. Д. в. део ноге изнад коленога зглоба. — Швејк га узе на кољена и поче га гладити. Јонке. 2. бот. задебљали део на шупљикавим стабљикама биљака, из којега излазе листови. — Класје ... пригну кољена. Наз. 3. место где нешто нагло мења правац или где се два дела спајају под одређеним кутом, углом. — Дунав се својим великим кољеном баш на њезину Југославије територију највећма приближио Јадранском ... мору. ЕГ 1. 4. фиr. а. сви рођаци једнога степена сродства с обзиром на заједничког претка. — У старовлашким, црногорским и херцеговачким крајевима ... врло често знају за своје претке седам до осам колена уназад. Цвиј. Ми смо рођаци у трећем кољену. Крањч. Стј. б. сви људи једног истог или блиског животног доба, узраста, везани заједничким радом, интересима, идејама, нараштај, генерација. — Заједничким живљењем, навиком развија се друштвени инстинкт и можда после неколико колена он ће бити јачи но внстинкт породични. Марк. Св. Данашње кољено испашта гријехе твог времена. Матош. в. припадност по рођењу, порекло. — Јер си кољена мога. М-И. Он ће бити из колена правих интернационалиста. Дав. Г. потомак, потомство. — Бег Иван бег, јуначко кољено! Њег. д. племе, род. — Нека вам се имена помињу до истраге српскога колена! Вес. ђ. биолошки род, тип, скупина. — Бодљикаши ... су заиста прастаро животињско кољено. Финк.