колѐта̄ње
колетање
Лема
колетање
Извор
том 2, стр. 781, редослед 9
- —
гл. им. од колетати колѐтати (се), -а̄м (се) и ко̀леће̄м (се)
несврш. покр. љуљати, клатити; исп. колијетати се: ко̀леће̄ му се зуб. — Ти с барјаком можеш управљати кад га вјетри почну колетати.
Изворни текст (OCR)
колѐта̄ње с гл. им. од колетати. колѐтати (се), -а̄м (се) и ко̀леће̄м (се) несврш. покр. љуљати, клатити; исп. колијетати се: ко̀леће̄ му се зуб. — Ти с барјаком можеш управљати кад га вјетри почну колетати. НП Вук.