ко̏лико
колико
Лема
колико
Варијанте
ко̀лико, колѝко
Извор
том 2, стр. 782, редослед 14
- 1.
изриче управно и неуправно питање о количини чега.
— Р̀Ко је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се ... знати ко је, шта је ... колико му је година.
- 2.а.
истиче велику количину чега са чуђењем због тога.
— Колико ли је њих служило код мене!
Три се цара зачудила силна колико се раја одрвава.
- 2.б.
изриче да је велика количина нечега узрок неке радње.
— Колико је њему мила била, три пута је пасом опасао.
- 2.в.
(у везничкој служби) иако, премда.
— Колико је леп Неапољ ... ја бих га ипак давно оставио ... да у њему није владике.
Колико је био глуп, опет је доста вјешто радио око коња.
- 3.а.
кад се одређује мера, трајање, интензивност неке радње или неког стања.
— Био би сретан кад би му могуће било лебдјети пред оним прозорима колико би оком мигнуо.
Вукао ме вичући колико га грло носило.
Изљубио је пред кућним вратима толико колико је само хтио.
- 3.б.
кад се упоређује однос према два појма, степен нечега у односу на два појма.
— Сад смо тобоже своји, али га не миришем ни колико црни лукац.
Нису до њих држали ни колико до пасје шапе.
- 3.в.
кад се упоређује величина два појма.
— Сваки му брк колико јагње од по године.
- 3.г.
кад се упоређују супротне појаве.
— Колико се спрва устезао, толико је сад више наваљивао да иде.
- 4.
(заједно са везн. »да« или предл. »аа«) кад се истиче да је количина (величина, износ и сл.) нечега скромна, невелика, минимална: ~ да се закрпи
за прехрану. — Има Мојсило неку њиву — колико да се с ње на једна кола натовари. Вукић. Имате посла? — Колико да се живи.
Фразе
~ било, ~ го̏д, ~ му драго, ма ~, макар ~ кад се допушта неодређено било која количина; ~ данас (јучер, ноћас, сутра, вечерас, до мрака) још, већ данас (јучер, ноћас, сутра вечерас, до мрака); ~ и ~ (пута) врло често; ~ -толико донекле, барем нешто; видети, знати колико је сати видети, знати право, стварно стање ствари. — А кад су видели колико је сати, почели су да се пренемажу.
Изворни текст (OCR)
ко̏лико, ко̀лико и колѝко прил. 1. изриче управно и неуправно питање о количини чега. — Р̀Ко је ма од каквог положаја у друштву, већ ће се ... знати ко је, шта је ... колико му је година. Лаз. Л. 2. а. истиче велику количину чега са чуђењем због тога. — Колико ли је њих служило код мене! Мат. Три се цара зачудила силна колико се раја одрвава. Март. б. изриче да је велика количина нечега узрок неке радње. — Колико је њему мила била, три пута је пасом опасао. НП Вук. в. (у везничкој служби) иако, премда. — Колико је леп Неапољ ... ја бих га ипак давно оставио ... да у њему није владике. Нен. Љ. Колико је био глуп, опет је доста вјешто радио око коња. Мат. 3. а. кад се одређује мера, трајање, интензивност неке радње или неког стања. — Био би сретан кад би му могуће било лебдјети пред оним прозорима колико би оком мигнуо. Кум. Вукао ме вичући колико га грло носило. П 1939. Изљубио је пред кућним вратима толико колико је само хтио. Донч. б. кад се упоређује однос према два појма, степен нечега у односу на два појма. — Сад смо тобоже своји, али га не миришем ни колико црни лукац. Ад. Нису до њих држали ни колико до пасје шапе. Бен. в. кад се упоређује величина два појма. — Сваки му брк колико јагње од по године. Дом. г. кад се упоређују супротне појаве. — Колико се спрва устезао, толико је сад више наваљивао да иде. Мат. 4. (заједно са везн. »да« или предл. »аа«) кад се истиче да је количина (величина, износ и сл.) нечега скромна, невелика, минимална: ~ да се закрпи,