Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ко̑лнӣ

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 784

ко̑лнӣ

колни

Лема

колни

Извор

том 2, стр. 784, редослед 7

  1. а.

    = колски а. који припада колима, који се односи на кола.

    — Два колна ланца закопала је и сачувала у земљи.
    Бан.
    На неким су мјестима колотечине дубоке кано најдубље бразде, а хрuтеница је међу њима тако висока да дотиче колне оси.
    Дук.
  2. б.

    који је одређен за кола и за путовање у колима.

    — Састајала се споредна цеста с главном, колном цестом. Шег.
Изворни текст (OCR)
ко̑лнӣ, -а̄, -о̄ = колски а. који припада колима, који се односи на кола. — Два колна ланца закопала је и сачувала у земљи. Бан. На неким су мјестима колотечине дубоке кано најдубље бразде, а хрuтеница је међу њима тако висока да дотиче колне оси. Дук. б. који је одређен за кола и за путовање у колима. — Састајала се споредна цеста с главном, колном цестом. Шег.