коло̀ба̄р

колобар

Стална адреса

Лема

колобар

Варијанте

ко̏лоба̄р

Извор

том 2, стр. 785, редослед 1

1.
пред мет попут колута, прстена или обруча (најчешће од метала) који може служити као украс или у разне сврхе.
— Такове колобаре носе у Мотовуну мушкарци на прстима, а жене на уху.
Наз.
На колобару њихала се папига.
Брл.
2.
оно што има такав или сличан облик.
— Око ње ватре расталио се снијег у велик колобар.
Шен.
По бијелом колобару око затиљка ... видјело се да су се тек прије по сата ошишали.
Коз. Ј.
3.а.
(обично мн.) подочњаци.
мн. — множина
— Улази блиједа, укочена с тамним колобарима испод очију.
Донч.
3.б.
округласта, сивкаста количина дима, прашине и сл. која се креће, дижсе увис.
сл. — слично
— Зарегета капетан Божо ... бацајући колобаре плавог дима.
Војн.
3.в.
светли прстени који се стварају пред очима, светлаци.
— Затрепетале пред очима неке звијезде, заиграли жарки колобари.
Маж. Ф.
Колобари чудне радости проширили су се, порасли. Цес.
3.г.
једва приметни набори водене површине кад у њу што падне, који се шире у све већим круговима.
— Водени колобари шире се по мочвари губећи се према крају.
Маж. Ф.

Изворни текст (OCR)

коло̀ба̄р, -а́ра и ко̏лоба̄р м 1. пред мет попут колута, прстена или обруча (најчешће од метала) који може служити као украс или у разне сврхе. — Такове колобаре носе у Мотовуну мушкарци на прстима, а жене на уху. Наз. На колобару њихала се папига. Брл. 2. оно што има такав или сличан облик. — Око ње ватре расталио се снијег у велик колобар. Шен. По бијелом колобару око затиљка ... видјело се да су се тек прије по сата ошишали. Коз. Ј. 3. (обично мн.) а. подочњаци. — Улази блиједа, укочена с тамним колобарима испод очију. Донч. б. округласта, сивкаста количина дима, прашине и сл. која се креће, дижсе увис. — Зарегета капетан Божо ... бацајући колобаре плавог дима. Војн. в. светли прстени који се стварају пред очима, светлаци. — Затрепетале пред очима неке звијезде, заиграли жарки колобари. Маж. Ф. фиг. Колобари чудне радости проширили су се, порасли. Цес. А. г. једва приметни набори водене површине кад у њу што падне, који се шире у све већим круговима. — Водени колобари шире се по мочвари губећи се према крају. Маж. Ф.