коло́на
колона
Лема
колона
Етимологија
French
Извор
том 2, стр. 786, редослед 25
- 1.
стуб (обично висок) који служи као подупирау предњих или унутрашњих делова зграде или као споменик, украс.
architecture— Касније је ова црква дограђена и добила је колоне око трrа.
- 2.
војн. поредак војске при коме се поједине јединице налазе једна иза друге на одређеном размаку; низ војника (кола, оруђа и сл.) постројених тако да иду један иза другога.
— Како се чело колоне обично заглављивало у препУ́ним улицама, то је свака колона морала да одстоји ту на мосту
— док тамо напред не одуши.
Иду у четвероредовима, у глухом топоту бескрајних ноћних колона.
Сву ноћ је ила партизанска колона по један.
Коморе и мунициона колона ... окретоше уназад.
- 3.
ред људи, животиња, предмета, који се крећу у дугој, истегнутој линији тако да се налазе један иза другога.
— Спровод крене, колона дуга, без краја.
Узаним путељком ... пролазила је једна колона малих, риђих мрава.
- 4.
ред бројака или других знакова поређаних вертикално; стубац текста.
— Била је на његову рачуну написана дуга колона бројева коју је он збројио.
По неколико сати дневно сабирао је већ сабране колоне у масним ... тефтерима.
Извади из џепа сноп ... коректурних колона.
Фразе
пета ~ сарадници и плаћеници вањског, спољног непријатеља који у властитој земљи утиру пут поробљивачу и агресору.
Изворни текст (OCR)
коло́на ж фр. 1. архит. стуб (обично висок) који служи као подупирау предњих или унутрашњих делова зграде или као споменик, украс. — Касније је ова црква дограђена и добила је колоне око трrа. Баб. 2. војн. поредак војске при коме се поједине јединице налазе једна иза друге на одређеном размаку; низ војника (кола, оруђа и сл.) постројених тако да иду један иза другога. — Како се чело колоне обично заглављивало у препУ́ним улицама, то је свака колона морала да одстоји ту на мосту — док тамо напред не одуши. Андр. И. Иду у четвероредовима, у глухом топоту бескрајних ноћних колона. Крл. Сву ноћ је ила партизанска колона по један. Вит. Коморе и мунициона колона ... окретоше уназад. Јак. 3. ред људи, животиња, предмета, који се крећу у дугој, истегнутој линији тако да се налазе један иза другога. — Спровод крене, колона дуга, без краја. Стипч. Узаним путељком ... пролазила је једна колона малих, риђих мрава. Ћос. Б. 4. ред бројака или других знакова поређаних вертикално; стубац текста. — Била је на његову рачуну написана дуга колона бројева коју је он збројио. Крањч. Стј. По неколико сати дневно сабирао је већ сабране колоне у масним ... тефтерима. Вучо. Извади из џепа сноп ... коректурних колона. Крл.