ко̏лотур

колотур

Стална адреса

Лема

колотур

Извор

том 2, стр. 790, редослед 4

1.
и коло̀тура ж 1. котач, точак који се може вртети око осовине, са жлебом преко кога се полаже конопац (служи за дизање терета).
ж — женски род
— Зацвиљела су врата на колотур.
Крањч. Стј
Бродски за то удешени колотури издижу мрежу са дна.
Петр. М.
2.
колут, котур. Рј. А.
3.
(обично мн.) део разбоја о коме висе нити. Вук Рј.
мн. — множина

Изворни текст (OCR)

ко̏лотур м и коло̀тура ж 1. котач, точак који се може вртети око осовине, са жлебом преко кога се полаже конопац (служи за дизање терета). — Зацвиљела су врата на колотур. Крањч. Стј. Бродски за то удешени колотури издижу мрежу са дна. Петр. М. 2. колут, котур. Рј. А. 3. (обично мн.) део разбоја о коме висе нити. Вук Рј.