Одредница

ко̏ло

стом 2, стр. 784

ко̏ло

коло QA: medium

Лема

коло

Извор

том 2, стр. 784, редослед 11

  1. 1.а.

    (мн. ко̏ла и колѐса) део возила, кружна направа која се окреће, обрће на осовини и чини да се возило креће са мање отпора, точак.

    мн. — множина
  2. 1.б.

    предмет таквог облика који служи за преношење и регулисање покрета на различним направама и механизмима.

    — Језик јој негдје меље као млинско коло.
    Мил.
  3. 1.в.

    Коло од зденца непрестано се врти и шкргуће. Пав. Један је имао револвер »на коло«. Ћоп.

  4. 1.в.

    точак за мучење.

    history
    ист. — историјски, историја
    — Бјежи жена] ... да не види ... ударена на коло љубље-
  5. 50.г.

    нога мужа. В I885. предмет кружног облика уопште, круг, колут.

    — Око месеца велико прозрачно коло.
    Шапч.
    Тако ти се око главе дим на кола извија.
    Павл.
  6. 50.д.

    врста народног веза.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Кошуља је од појаса ... извезена на усперце, шапе, кола и веруге.
    Љуб.
  7. 2.

    народни плес, праћен често песмом, у коме суделује више мушких и женских особа, држећи се за руке и чинећи круг или низ.

    — По вечери, уз ћурлике двојница младеж поведе коло.
    Куш.
    Ретко бивају догађаји ... који први заигравају коло новог времена.
    Нов.
    Око њега весели брежуљци у коло се дивно ухватили.
    Ботић
  8. 3.а.

    фиг. круг људи здружен каквом везом (пореклом, положајем, занимањем, идејом, интересима и сл.).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
    — У доба Марулићево било је у Сплиту коло латинских пјесника хуманиста.
    Водн.
    Дјечак, окретан и снажан, постаје предводник у колу својих вршњака.
    Ћоп.
  9. 3.б.

    скуп оних који су у исто време завршили какву школу; генерација.

    — Сећаш се другова? Пало их је пола, најбољи су били из тог нашег кола.
    Стан.
  10. 3.в.

    низ, ред радња̂, мисли и сл. које се непрекидно измењују или се догађају једне иза других.

    сл. — слично
    — Кад се већ мислило да се са Калифорнијом завршило коло ... открића, зачуди нас .. ново златно поље.
    Панч.
  11. 3.г.

    низ, скуп књижевних дела истога издавача која се штампају и издају у одређеним временским рлзмацима.

    — Појава овогодињег,
  12. 51.д.

    редовног кола Задруге, доrађај је који радује све нас. Михиз. д. велики скуп у систематици биљака или животиња сродних по најопштијим особинама, тип.

    biology
    биол. — биологија
    — Терцијарне периоде се разликују по ... усавршавању животиња из кола сисара. Жуј.
  13. 51.ђ.

    астр. јато, скупина звезда, сазвежђе.

    — И сијају као у сам дан постања сва звездана кола са великог свода.
    Дуч.
    Коло звијезда бијело срце вуче.
    Уј.
  14. 51.е.

    спорт. низ натјецања, такмичења у разним спортским дисциплинама која се понављају у одређеном временском размаку.

    — Данас поподне ... почеће сви мечеви првог кола. Пол. 1950.
  15. 4.

    фиг. животна средина, свет појава око некога, домен(а).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Неизјављена, тиха и обазрива симпатија граница је до које се залази у коло туђе личности.
    Петр. В.
    (почети, заиграти) почети сећи, убијати. — Тада је почело крваво коло шовинистичког бјеснила. Чол.; крвно ~ нар. људи одабрани да суде при умиривању крвне освете. — Седам је мртвијех глава пало у три године, од посљедног умира. Пребацимо три за три, а седмој метнимо крвно коло. Љуб.; нагазити на вилинско ~ празн. нагазити на сугреб, на чини; пето ~ (на колима) о некоме који је потпуно непотребан, некористан, сувишан; повести (заиграти, завртети) ~ ставити у покрет, почети деловати, покренути акцију; позвати у~ позвати на рад, на суделовање, учешће у раду; ставити (став љати) штап у ~ сметати, спречавати кога у раду; шупље ~ војн. нар. песн. пешадијски строј у облику четверокута, четвероугла. — Ал не бјежи јунак Кадрипаша ... шупље коло прави од низама, сипље огањ на свакоју страну. НП Вук; ко се у ~ хвата, у ноге се узда; ко се у ~ хвата, мора поиграти нар. посл. ко се прима каква посла мора рачунати и на тешкоће и запреке; у каквом си колу, онако и играј своје поступке треба удешавати према другима; ухватити се у чије ~ удружити се с ким у раду; водити ~ а) бити коловођа у колу; б) бити на челу у каквој заједничкој акцији; врзино ~ а) празн. ноћно збориште, састанак вештица; б) фиг. збрка, метеж. — И тада му се од свега тога узвртјело у глави право врзино коло. Цар Е. Пакао се онда направио од њихове вароши, једно врзино коло од неразумљивих послова.
    Андр. И.

Фразе

електрично ~ кружно струјање електричне струје; где би било ~ без кокана нар. у сваком послу има коловођа; као неподмазано ~ (шкрипље, шкрипи) фиг. о нечему што се с муком, напором креће, напредује; ~ наоколо свуда наоколо. — Коло наоколо нанизани станови, куће. Павл.; ~ среће заст. несталност среће у животу (према слици Фортуне, божице среће у старих Римљана, која стоји на кругу, колу); крваво
Изворни текст (OCR)
ко̏ло с (мн. ко̏ла и колѐса) 1. а. део возила, кружна направа која се окреће, обрће на осовини и чини да се возило креће са мање отпора, точак. б. предмет таквог облика који служи за преношење и регулисање покрета на различним направама и механизмима. — Језик јој негдје меље као млинско коло. Мил. В. Коло од зденца непрестано се врти и шкргуће. Пав. Један је имао револвер »на коло«. Ћоп. в. ист. точак за мучење. — Бјежи жена] ... да не види ... ударена на коло љубље- 50 нога мужа. В I885. Г. предмет кружног облика уопште, круг, колут. — Око месеца велико прозрачно коло. Шапч. Тако ти се око главе дим на кола извија. Павл. д. покр. врста народног веза. — Кошуља је од појаса ... извезена на усперце, шапе, кола и веруге. Љуб. 2. народни плес, праћен често песмом, у коме суделује више мушких и женских особа, држећи се за руке и чинећи круг или низ. — По вечери, уз ћурлике двојница младеж поведе коло. Куш. фиг. Ретко бивају догађаји ... који први заигравају коло новог времена. Нов. Око њега весели брежуљци у коло се дивно ухватили. Ботић. 3. фиг. а. круг људи здружен каквом везом (пореклом, положајем, занимањем, идејом, интересима и сл.). — У доба Марулићево било је у Сплиту коло латинских пјесника хуманиста. Водн. Дјечак, окретан и снажан, постаје предводник у колу својих вршњака. Ћоп. б. скуп оних који су у исто време завршили какву школу; генерација. — Сећаш се другова? Пало их је пола, најбољи су били из тог нашег кола. Стан. в. низ, ред радња̂, мисли и сл. које се непрекидно измењују или се догађају једне иза других. — Кад се већ мислило да се са Калифорнијом завршило коло ... открића, зачуди нас .. ново златно поље. Панч. г. низ, скуп књижевних дела истога издавача која се штампају и издају у одређеним временским рлзмацима. — Појава овогодињег, 51. редовног кола Задруге, доrађај је који радује све нас. Михиз. д. биол. велики скуп у систематици биљака или животиња сродних по најопштијим особинама, тип. — Терцијарне периоде се разликују по ... усавршавању животиња из кола сисара. Жуј. ђ. астр. јато, скупина звезда, сазвежђе. — И сијају као у сам дан постања сва звездана кола са великог свода. Дуч. Коло звијезда бијело срце вуче. Уј. е. спорт. низ натјецања, такмичења у разним спортским дисциплинама која се понављају у одређеном временском размаку. — Данас поподне ... почеће сви мечеви првог кола. Пол. 1950. 4. фиг. животна средина, свет појава око некога, домен(а). — Неизјављена, тиха и обазрива симпатија граница је до које се залази у коло туђе личности. Петр. В.