колу̀тати
колутати
Лема
колутати
Извор
том 2, стр. 791, редослед 7
- 1.а.
кретати се У кругу, кружити; вртети се око осовине.
— Загрејао се ваздух, омекнуо восак, па се свећице ... срозале ... Колута црн, густ
Сек. фиг. Око њега колутају праменови уморног снатрења о пролазности човјека у простору и времену.
- 1.б.
немирно, узнемирено покретати с напрезањем, са страхом мицати (о очима).
— Зубима шкрипи и очима колута, као да хоће све да их прогута. Цес.
- 1.д.
Девојчица је колутала уплашено очима и на махове се сва стресала од нервног дрхтаја. Андр. И.
- 2.
пушећи стварати колуте од дима.
— Седиш ту и колуташ те твоје колутове дима као Турчин.
Пододреднице
1. колутати. — Па као што се лепо дим колута, вије, тако им се мисли вију расејане. Змај. Пода мном се колутало безброј звијезда. Крањч. С. 2. натјецати се, такмичити се у бацању колута, котура, диска. Вук Рј
Изворни текст (OCR)
колу̀тати, -а̄м несврш. 1. а. кретати се У кругу, кружити; вртети се око осовине. — Загрејао се ваздух, омекнуо восак, па се свећице ... срозале ... Колута црн, густ дим. Сек. фиг. Око њега колутају праменови уморног снатрења о пролазности човјека у простору и времену. Крл. б. немирно, узнемирено покретати с напрезањем, са страхом мицати (о очима). — Зубима шкрипи и очима колута, као да хоће све да их прогута. Цес. Д. Девојчица је колутала уплашено очима и на махове се сва стресала од нервног дрхтаја. Андр. И. 2. пушећи стварати колуте од дима. — Седиш ту и колуташ те твоје колутове дима као Турчин. Ком.