Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ко̀мӣн

мтом 2, стр. 799

ко̀мӣн

комин

Стална адреса

Лема

комин

Извор

том 2, стр. 799, редослед 13

  1. 1.а.

    отворено огњиште

    — Скупљене око комина ... јариле су ватру.
    Божић
  2. 1.б.

    камин (1а).

    — Насупрот од прозора бијаше комин од црна мрамора.
    Том.
    Сједио је веселе воље крај пламтећег комина.
    Шен.
  3. 2.

    димњак; отвор на сеоским кућама куда излази дим с огњишта.

    с — средњи род
    — Чешће им се димили комини!
    Март.
  4. 3.

    кухиња.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Маре се затрчала у комин сва дрхтава од страха.
    Војн.
  5. 4.

    биљка из пор. штитара Cuminun cVrinum: питоми ~, дивљи ~. Вук Рј.

    botany
    бот. — ботаникапор. — породица, породично
Изворни текст (OCR)
ко̀мӣн, -и́на м 1. а. отворено огњиште. — Скупљене око комина ... јариле су ватру. Божић. б. камин (1а). — Насупрот од прозора бијаше комин од црна мрамора. Том. Сједио је веселе воље крај пламтећег комина. Шен. 2. димњак; отвор на сеоским кућама куда излази дим с огњишта. — Чешће им се димили комини! Март. 3. покр. кухиња. — Маре се затрчала у комин сва дрхтава од страха. Војн. 4. бот. биљка из пор. штитара Cuminun cVrinum: питоми ~, дивљи ~. Вук Рј.