Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

комо̀рџија

мтом 2, стр. 802

комо̀рџија

коморџија

Стална адреса

Лема

коморџија

Етимологија

Turkish

Извор

том 2, стр. 802, редослед 21

  1. 1.

    војник који припада војној комори.

    — Ко је коњик на коња седлана ... коморџије на коње пртиво.
    Март.
    Под товаром коњи су пропадали до трбух у окопњели снијег. Коморџије су их с муком извлачиле из снијега.
    Чол.
  2. 2.

    у сеоским сватовима онај који иде уз коња натовареног девојачком опремом, спремом. Шкаљ.

    dialectal
    покр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
комо̀рџија м тур. 1. војник који припада војној комори. — Ко је коњик на коња седлана ... коморџије на коње пртиво. Март. Под товаром коњи су пропадали до трбух у окопњели снијег. Коморџије су их с муком извлачиле из снијега. Чол. 2. покр. у сеоским сватовима онај који иде уз коња натовареног девојачком опремом, спремом. Шкаљ.