Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ко́на

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 810

ко́на

кона

Стална адреса

Лема

кона

Извор

том 2, стр. 810, редослед 14

  1. 1.

    (вок. ко̑но) ж хип. од комшиница.

    вок. — вокативж — женски родхип. — хипокористика, одмила
    — Док су јетрве овако тјешиле Омер-ефендиницу, друге су коне њихове ... везале накит.
    Мул.
    Она, узнемирена, повери се тада својој првој кони.
    Јевт.
  2. 2.

    м = ко́но хип. од комшија.

    хип. — хипокористика, одмила
    — Мом кони чудне навике годе, не пије никад вина без воде.
    Змај
    А кога ћемо имати на вечери, оче? Г. председника варошког суда ... нашег кону у винограду.
    Ком.
Изворни текст (OCR)
ко́на (вок. ко̑но) 1. ж хип. од комшиница. — Док су јетрве овако тјешиле Омер-ефендиницу, друге су коне њихове ... везале накит. Мул. Она, узнемирена, повери се тада својој првој кони. Јевт. 2. м = ко́но хип. од комшија. — Мом кони чудне навике годе, не пије никад вина без воде. Змај. А кога ћемо имати на вечери, оче? Г. председника варошког суда ... нашег кону у винограду. Ком.