ко̀нац
конац
Лема
конац
Извор
том 2, стр. 811, редослед 3
- 1.
(ген. мн. ко̏на̄ца̄) 1 танко испредена нит или пређа (памучна, ланена, свилена, уметна, вештачка) која се употребљава за шивење, везење и сл.
- 2.
оно што је танко и издужено као конац (1).
— Волови су ишли погнуте главе ... с њихових исплажених језика до саме прашине по путу висиле су бале у шарено испреплетаним концима.
Јутром су кроз ваздух путовали сребрнасти конци паучине.
- 3.
фиг. оно што здружује или веже једно с другим; путови и средства којима се утиче на што.
— Сунце је спVстило на тршчаке своју мрежУ, и живи конци трепећу, везујући што иде скуnа.
Командант дивизије хтео је ... да све конце управљања развијањем и увођењем подручних му јединица задржи У́ својој руци.
- 4.
фиг. низ, ред речи, мисли, унутрашњих стања и сл., који се преплећу.
— Кад би се прекинули лабави разговорни конци, неко би од гостију навио скупоцен домаћинов грамофон.
- 5.
нит на којој је прашник: прашнишКИ
botany
Фразе
бели ~ шаљ. ракија; бити играчка на чиј ем концу радити оно што други хоће; држати конце у својим рукама, узети конце у сво е руке држати, узети власт, управу над чим; ићи као по концу ићи како треба; момак с конца у сваком погледу како треба, савршен у свему; под конац (одсећи, одрезати, начинити и сл.) равно, право; похватати конце (чиј е, чему) а) схватити смисао, оно што је главно, разумети; б) похватати чије везе; помрсити, смрсити конце коме побркати коме рачуне, намере; предвидети што на ~ предвидети што тачно, до ситнице; прести конце тајно сновати, припремати што; причати с конца, с конопца причати без реда, о свему и свачему, одовуд и одонуд; сакрити, затурити конце сакрити своје намере; стаВитижкивот на~ изложити великот опасности; терати мак на ~ тврдоглаво и до ситница остајати при своме, инсистирати на ситницама; висити о конц (нпр. глава, живот) бити у великој животној опасности.
Изворни текст (OCR)
ко̀нац?, ко́нца м (ген. мн. ко̏на̄ца̄) 1. танко испредена нит или пређа (памучна, ланена, свилена, уметна, вештачка) која се употребљава за шивење, везење и сл. 2. оно што је танко и издужено као конац (1). — Волови су ишли погнуте главе ... с њихових исплажених језика до саме прашине по путу висиле су бале у шарено испреплетаним концима. Моск. Јутром су кроз ваздух путовали сребрнасти конци паучине. Пер. 3. фиг. оно што здружује или веже једно с другим; путови и средства којима се утиче на што. — Сунце је спVстило на тршчаке своју мрежУ, и живи конци трепећу, везујући што иде скуnа. Наз. Командант дивизије хтео је ... да све конце управљања развијањем и увођењем подручних му јединица задржи У́ својој руци. Лаз. М. 4. фиг. низ, ред речи, мисли, унутрашњих стања и сл., који се преплећу. — Кад би се прекинули лабави разговорни конци, неко би од гостију навио скупоцен домаћинов грамофон. Моск. 5. бот. нит на којој је прашник: прашнишКИ