ко̀нача̄р
коначар
Лема
коначар
Извор
том 2, стр. 811, редослед 7
- —
онај који осигурава коначиште за кога (најчешће војник који иде испред своје чете).
— Зауставили су нас коначари пред једном зиданицом на спрат. Чол. Појавио се царски коначр ... да ... означи станове посланицима и њиховој пратњи.
Изворни текст (OCR)
ко̀нача̄р м онај који осигурава коначиште за кога (најчешће војник који иде испред своје чете). — Зауставили су нас коначари пред једном зиданицом на спрат. Чол. Појавио се царски коначр ... да ... означи станове посланицима и њиховој пратњи. Шкреб.