констати́ра̄ње
констатирање
Лема
констатирање
Извор
том 2, стр. 824, редослед 6
- —
гл. им. од констатирати = констатовати утврдити, утврђивати, установити, установљавати.
— Како се констати́рати, -\тӣра̄м сврш. и несврш. био пробудио и констатирао да Руменке нема, наслутио је зло. Кол. Ово политичко поимање може се ... констатирати на мноштву ... далматинских капела.
Изворни текст (OCR)
констати́ра̄ње с гл. им. од констатирати. констати́рати, -\тӣра̄м сврш. и несврш. = констатовати утврдити, утврђивати, установити, установљавати. — Како се био пробудио и констатирао да Руменке нема, наслутио је зло. Кол. Ово политичко поимање може се ... констатирати на мноштву ... далматинских капела. Баб.