Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

констела́ција

жтом 2, стр. 824

констела́ција

констелација

Стална адреса

Лема

констелација

Етимологија

Latin

Извор

том 2, стр. 824, редослед 9

  1. 1.а.

    астр. међусобни положај небеских тела какав се причињава ако се звездано небо проматра са Земље, положај планета, Сунца и Месеца међусобно и у односу према скуповима звезда или сазвежђа.

    — Констелација је била сретна: Сунце је стајало у знаку Дјевице
    Шкреб
  2. 1.б.

    скупови звезда стајачица које својим размештајем чине самосталне фигуре; сазвежђе. ОГ.

  3. 2.

    фиг. стицај околности, међусобни однос, стање, прилике.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Он је одувијек своју привредну мисију сматрао узвишеном изнад свакодневне политичке констелације.
    Крл.
    Доживљавање једне песме је стога субјективан проuес везан за целокупну духовну констелацију лиЧности. КН 1955.
Изворни текст (OCR)
констела́ција ж лат. 1. астр. а. међусобни положај небеских тела какав се причињава ако се звездано небо проматра са Земље, положај планета, Сунца и Месеца међусобно и у односу према скуповима звезда или сазвежђа. — Констелација је била сретна: Сунце је стајало у знаку Дјевице Шкреб. б. скупови звезда стајачица које својим размештајем чине самосталне фигуре; сазвежђе. ОГ. 2. фиг. стицај околности, међусобни однос, стање, прилике. — Он је одувијек своју привредну мисију сматрао узвишеном изнад свакодневне политичке констелације. Крл. Доживљавање једне песме је стога субјективан проuес везан за целокупну духовну констелацију лиЧности. КН 1955.