конту́ра

контура

Лема

контура

Етимологија

French

Извор

том 2, стр. 831, редослед 6

1.
вањски, спољни обрис, главне црте предмета које стварају представу о његовом облику, скица, линија која оцртава неки лик, неки предмет.
— Удесно контуре отока Брача причињале ми се као обриси моћне крстарице на дебелу мору.
Хорв.
Руши се и подиже на све стране ... и град добија сасвим нове, модерне контуре. Пол. 195s. фиг. Контуре новог кемијског рата оцртавају се у међународној стручној литератури.
Крл.
2.
облик.
— Данас већ се може рећи да је и потез глагољских слова полагано прелазио из облих контура у све то угластије.
Водн.
Под копораном су се оцртавале округле контуре флаnе.
Вин.

Изворни текст (OCR)

конту́ра ж фр. 1. вањски, спољни обрис, главне црте предмета које стварају представу о његовом облику, скица, линија која оцртава неки лик, неки предмет. — Удесно контуре отока Брача причињале ми се као обриси моћне крстарице на дебелу мору. Хорв. Руши се и подиже на све стране ... и град добија сасвим нове, модерне контуре. Пол. 195s. фиг. Контуре новог кемијског рата оцртавају се у међународној стручној литератури. Крл. 2. облик. — Данас већ се може рећи да је и потез глагољских слова полагано прелазио из облих контура у све то угластије. Водн. Под копораном су се оцртавале округле контуре флаnе. Вин.