Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

концѐнтричан

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 834

концѐнтричан

концентричан

Лема

концентричан

Извор

том 2, стр. 834, редослед 5

  1. 1.

    који има заједнички центар, средиште.

    — То језгро у току времена добија концентричне прстенове чији број расте са старошћу јегуље.
    Петр. М.
    Концентрични шире се вали.
    Наз.
  2. 2.

    који је с више страна упућен или усмерен према једном средишту.

    с — средњи род
    — Хафис-паша је био смислио концентричан напад на Србију.
    Нов.
Изворни текст (OCR)
концѐнтричан, -чна, -чно 1. који има заједнички центар, средиште. — То језгро у току времена добија концентричне прстенове чији број расте са старошћу јегуље. Петр. М. Концентрични шире се вали. Наз. 2. који је с више страна упућен или усмерен према једном средишту. — Хафис-паша је био смислио концентричан напад на Србију. Нов.