Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ко̏нчаст

граматичка ознака није издвојенатом 2, стр. 836

ко̏нчаст

кончаст

Стална адреса

Лема

кончаст

Извор

том 2, стр. 836, редослед 5

  1. 1.

    који је као конац, који је сличан концу.

    — С помодрелог лица цурио је кончаст млаз крви.
    Сим.
    Посебна је и чудна фигура. Сув, дјетињаст, кончасте косе.
    Ђон.
  2. 2.

    в. кончан. Рј ко̀нчати?, -а̄м несврш.

    несврш. — несвршени глагол
  3. 1.

    вести концем. Вук Рј.

  4. 2.

    обојеним концем обележавати црту куда треба дрво пилити или камен тесати. Бак. Реч. ко̀нчати?, -а̄м несврш. свршавати се; умирати.

    несврш. — несвршени глагол
    — Подне мину, а не конча кавга. Март. »Кончам уморница«
    — одврати жена.
    Креш.
Изворни текст (OCR)
ко̏нчаст, -а, -о 1. који је као конац, који је сличан концу. — С помодрелог лица цурио је кончаст млаз крви. Сим. Посебна је и чудна фигура. Сув, дјетињаст, кончасте косе. Ђон. 2. в. кончан. Рј. . ко̀нчати?, -а̄м несврш. 1. вести концем. Вук Рј. 2. обојеним концем обележавати црту куда треба дрво пилити или камен тесати. Бак. Реч. ко̀нчати?, -а̄м несврш. свршавати се; умирати. — Подне мину, а не конча кавга. Март. »Кончам уморница« — одврати жена. Креш.