Одредница

ко̀нчић

мтом 2, стр. 836

ко̀нчић

кончић

Лема

кончић

Варијанте

ко́нчић

Извор

том 2, стр. 836, редослед 10

  1. 1.

    дем. од конац

    дем. — деминутив, деминутивно
  2. 2.а.

    кончасти део прашника цвета, танка нит која носи прашницу.

    botany
    бот. — ботаника
    — Прашник се састоји од кончића, прашионице и цветног праха.
    Тод.
  3. 2.б.

    танки млаз, танка струја чега покретног.

    — Танки кончић потока... гмили дању на дну долине.
    Дуч.
    Сок му се цедио танким кончићем низ браду.
    Дав.
    Отпреде се кончић димни.
    Божић
  4. 2.в.

    кончаст део ткива; мишићно, живчано влакно.

    — Нервни свежњеви се гранају у све ситније и ситније нервне кончиће.
    Псих.
    Кончић меса запао међу два кутњака.
    Сим.
  5. 3.а.

    фиг. оно што спаја једно с другим, што служи као веза.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислус — средњи род
    — Као да су неки невидљиви кончићи везивали његово Станковићево биће с друштвеним животом његове покрајине.
    Прод.
    Отпао је и посљедњи кончић, пукле и задње спојнице, они су једно другоме туђи.
    Сим.
  6. 3.б.

    врло мала количина, делић чега.

    — Ах, још је остало неколико кончића од врлине.
    Јов. Ј.
    Кончић један вида да ми је да остане, колико да видим пут пред собом.
    Сек.

Фразе

висити о (слабашном) кончићу в. уз конац (изр.).
Изворни текст (OCR)
ко̀нчић и ко́нчић м 1. дем. од конац. 2. а. бот. кончасти део прашника цвета, танка нит која носи прашницу. — Прашник се састоји од кончића, прашионице и цветног праха. Тод. б. танки млаз, танка струја чега покретног. — Танки кончић потока... гмили дању на дну долине. Дуч. Сок му се цедио танким кончићем низ браду. Дав. Отпреде се кончић димни. Божић. в. кончаст део ткива; мишићно, живчано влакно. — Нервни свежњеви се гранају у све ситније и ситније нервне кончиће. Псих. Кончић меса запао међу два кутњака. Сим. 3. фиг. а. оно што спаја једно с другим, што служи као веза. — Као да су неки невидљиви кончићи везивали његово Станковићево биће с друштвеним животом његове покрајине. Прод. Отпао је и посљедњи кончић, пукле и задње спојнице, они су једно другоме туђи. Сим. б. врло мала количина, делић чега. — Ах, још је остало неколико кончића од врлине. Јов. Ј. Кончић један вида да ми је да остане, колико да видим пут пред собом. Сек.