ко̀пати

руде, ~ кромпир.

Копа палцем по носу. Неим. в. тражити што пипајући и преврћући. — Стао је да копа по бунди за рукавицама. Крл. Поче копати по хартијама. Онда се сети да је лист ... заборазио у кожној мапи. Ћос. Б.

О сватови, моји укопници, копајте ме близу Мате мога! НПХ. Мени удариле сузе као да копам оца. Љуб.

Никако се не може сабрати, јер му главом копају свакојаке невеселе мисли. Кум. б. (по чему) дозивати себи у памет, истражсивати. — Стао би копати по давним згодама којих се сјећао. Шимун. в. морити, узнемиривати. — Стојана је цело преподне бушила и копала радозналост. Поп. Ј. Авдулу у глави ... стално копа питање: »Јесте ... Она је била«. Сиј. г. поткопавати, подривати. — Завидни бијес ... оштрим ноктима копа домаћу слогу. Новак. Тако су дуго копали и копали док ме нису дигли. Крл. д. покр. радити о глави, уништавати. — Та ме је кућа копала од Косова, пак да јој се удвори поведе ме ђед јо4 ђететом у Бубића да ме шиша и тако се тобож окуми.

коме очи чинити коме највеће зло; ~ очи јако ударати у очи. — Сунчев му одбљесак копа очи. Ћип. Казао си ми доста што нисам досада могао сам видјети — макар ми је очи копало. О-А; ~ по (У) глави, по памети мучити се размишљајући; ~ рукама и ногама настојати, трудити се свакојако, на сваки начин; ~ трице радити бесмислен, узалудан посао. — Баш имаш право, а ја трице копам што браним Партенију. М 18б7; ни орао ни копао (па има свега) ништа није рлдио (па има свега); остати (лежати и сл.) копајући ногом (ногама) нар. песн. остати, бити смртно погођен, усмрћен. — Остала је на чардаку ногом копајући. НПХ; ко другоме јаму копа са м у њ у па да посл. ко жели да упропасти другога упропасти често самога себе.