Одредница

ко̏ра

жтом 2, стр. 845

ко̏ра

кора QA: medium

Стална адреса

Лема

кора

Извор

том 2, стр. 845, редослед 13

  1. 1.

    вањски, спољашњи део дрвета који се лако може одвојити.

    — Лице му је било као борова кора.
    Тур.
    Одјекнуло је дудукање говедарске трубе од врбове коре.
    Ћоп.
  2. 2.

    тврди, стврднути површински слој.

    — На месечини се љескала и светлуцала залеђена кора снеrа.
    Ћос. Д.
    Сељак се оклопио кором равнодушности.
    Кал.
  3. 3.

    осушени комад круха, хлеба.

    — Већ изнела једну кору хлеба, кору хлеба од петнаест дана.
    НП Вук
  4. 4.

    омотач неких плодова, јаја и сл.: орахова ~, лимунова

    сл. — слично
    . — Лађа нам је кора од јајета. Њег.
    КР 1924
  5. 5.

    рожнати оклоп неких животиња.

    Ј1еПтир боје корњачине коре гиздао се пред прозором. Торб.
  6. 6.

    фиг. непомични бели облаци.

    Бјеше кора облачна окрунила планинске врхове. Божић.
  7. 7.

    развијено тесто, јуфка.

    Хтела бих да развијем коре; сутра су задушнице па ваља питу умесити за мртве. Рад. Д.
  8. 8.

    фиг. вањски, спољашњи покривач под којим се крије оно што је битно, што је суштина чега.

    Под тврдом кором славнога ратника открива се мека душа. Скерл. Посматрача подилази ... потреба да пробије ту вањску кору и испита унутарњост сликареву.
    анат. површински слој мозга у виших кичмењака и човека; не гули коре да не буде горе не раскривај истину да не настрадаш; осигурати, обезбедити кору круха, живети о (сувој) кори хлеба, чекати од другога кору круха, хлеба имати (немати) оно што је најпотребније и најминималније за живот; Земљина (земаљска) ~ геол. вањски, спољашњи омотач Земљине кугле који је приступачан научном испитивању.

Фразе

~ безораха нешто безвредно. — Некада се плете и празнослови. То ти је, Тодоре, кора без ораха. Сек.; мождана
Изворни текст (OCR)
ко̏ра ж 1. вањски, спољашњи део дрвета који се лако може одвојити. — Лице му је било као борова кора. Тур. Одјекнуло је дудукање говедарске трубе од врбове коре. Ћоп. 2. тврди, стврднути површински слој. — На месечини се љескала и светлуцала залеђена кора снеrа. Ћос. Д. фиг. Сељак се оклопио кором равнодушности. Кал. 3. осушени комад круха, хлеба. — Већ изнела једну кору хлеба, кору хлеба од петнаест дана. НП Вук. 4. омотач неких плодова, јаја и сл.: орахова ~, лимунова