Одредница

ко̏ре̄н

мтом 2, стр. 849

ко̏ре̄н

корен, коријен QA: medium

Стална адреса

Лема

корен

Варијанте

коријен, ко̏ријен

Извор

том 2, стр. 849, редослед 1

  1. 1.

    (мн. ко̏ре̄ни и ко̏ренови) подземни део биљке помоћу које се она учвршћује и добива из земље воду и хранљиве твари, материје: жиличасти ~.

    мн. — множина
  2. 2.а.

    део длаке, зуба, нокта који се налази у ткиву организма.

    — Морала је ... ишчупати косу с коријеном.
    Мих.
    Зуби ме У корену боле. Ћос.
  3. 2.б.

    доњи део неких органа у телу из кога органи као да израстају:

    језика, корени живаца. — Троугласта јамица на коријену врата пунила се танком сјеном. Наз.
  4. 3.

    покр. а. дрво, стабло (као јединица): десет коријена маслина. Вук Рј. б. део купуса између земље и главице. Вук Рј.

  5. 4.

    фиг. а. почетак, извор чега.

    Ој зависти, коријене бескрајних зала! Вел. Знате да ништа не може постати из ничега ... да све ствари од данас имају корена у прошлости. Ћос. Б. б. род, колено, порекло. — Муче се да са себе збришу сваки траг свог плебејског коријена. Цар Е. Сви остали изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу. Мат.
  6. 5.

    грам. непроменљиви део речи који је заједнички свима сродним речима.

  7. 6.

    мат. величина која подигнута на одређени степен, потенцију даје задани број: квадратни ~.

Фразе

до корена (познавати, уништити и сл.) до темеља, посве, потпуно, сасвим (познавати, уншштити и сл.); ишчупати (подсећи) ~ чему; ишчупати што с кореном; пресећи што у корену прекинути, онемогућити нешто у самом почетку не допуштајући да се развије; из корена (изменити, променити) сасвим, потпуно (изменити, променити); пустити (ухватити) ~ учврстити се стално, трајно се настаншти негде, усталити се; вући ~ (од кога или чега) потицати, имати порекло (од кога или чега); затрти у ~ уништити, уклонити што да се више никако не појави, искоренити. — Он је њега хтео да убије ... и да затре у корен нашу́ кућу. Цес.
Изворни текст (OCR)
ко̏ре̄н, ијек. ко̏ријен, м (мн. ко̏ре̄ни и ко̏ренови) 1. подземни део биљке помоћу које се она учвршћује и добива из земље воду и хранљиве твари, материје: жиличасти ~. 2. а. део длаке, зуба, нокта који се налази у ткиву организма. — Морала је ... ишчупати косу с коријеном. Мих. Зуби ме У корену боле. Ћос. Д. б. доњи део неких органа у телу из кога органи као да израстају: