Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

корѐника

жтом 2, стр. 849

корѐника

кореника, корјеника

Стална адреса

Лема

кореника

Варијанте

корјеника, корјѐника

Извор

том 2, стр. 849, редослед 6

  1. 1.

    човек старога кова, онај који има корена, који вуче порекло од старине.

    — Владарска кућа се прам тих племениташких стољетних корјеника ... причињала неком парвенијском ... дошљакињом.
    Крл.
  2. 2.

    онај који се држи свога корена, који је чврст, постојан, који се не мења.

    — Прави га будалом
    — њега, поштењачку корјенику. Пол. 1959.
  3. 3.

    в. коренина. Рј. А.

    dialectal
    покр. — покрајински
Изворни текст (OCR)
корѐника, ијек. корјѐника, ж 1. човек старога кова, онај који има корена, који вуче порекло од старине. — Владарска кућа се прам тих племениташких стољетних корјеника ... причињала неком парвенијском ... дошљакињом. Крл. 2. онај који се држи свога корена, који је чврст, постојан, који се не мења. — Прави га будалом — њега, поштењачку корјенику. Пол. 1959. 3. покр. в. коренина. Рј. А.