ко̀са
коса
Лема
коса
Извор
том 2, стр. 857, редослед 14
- —
(ак. ко̏су) длака на човечјој глави.
— Распустила косе ... и плаче
Истреса зора из своје косе небројен растопљен бисер.
Фразе
диже му се (јежи му се, иде му увис) ~ (на глави) осећа велик страх, ужас; под се ду косу под старост; по коси попало иње, прогрVшала се коса постао је сед, просед, поседео је; скочити један другоме у косу почупати се с ким; уз косу (бити) не бити по вољи; уз косу (ићи) противити се; вилина ~ бот. а) биљка из пор. слакова Cuscuta; б) танче паучинасте нити које лете зраком, ваздухом у јесен. — Раван крај над којим проијеће вилина коса ... радосно трепери. Донч.; в) ни̑ти стаклене вуне као украс на божићном и новогодишњем дрвцу.
Изворни текст (OCR)
ко̀са1 ж (ак. ко̏су) длака на човечјој глави. — Распустила косе ... и плаче. Лаз. Л. фиг. Истреса зора из своје косе небројен растопљен бисер. Вел.