ко̀сa
коса
Лема
коса
Извор
том 2, стр. 857, редослед 15
- 1.
пољопривредно оруђе којим се коси, начињено у облику дугачког савијеног ножа, наоштреног с једне стране и причвршћеног уз дуги држак.
— Чујеш ли страшну јеку? Смрт опет косу бруси.
Ману време косом, па ког крајем, ког окрајком, тек сави снопље.
- 2.
комад ливаде као мера колико један косац може покосити за један дан.
— Имање се састојало од четрдесет коса ливаде, осам дана орања, десет мотика винограда. Б 1958.
на брус, на камен; ударила ~ у камен кажсе се кад се сукобе људи који не желе попустити један другоме.
Фразе
дошла (дође) ~ до бруса (до камена) напунила се мера, даље се не може. — Дошла коса до бруса. Кипело, кипело, па прекипело ... сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. Вес.; ~ глади глад; ~ смрти смрт; ~ времена време; намерила се
Изворни текст (OCR)
ко̀са2 ж 1. пољопривредно оруђе којим се коси, начињено у облику дугачког савијеног ножа, наоштреног с једне стране и причвршћеног уз дуги држак. — фиг. Чујеш ли страшну јеку? Смрт опет косу бруси. Кркл. Ману време косом, па ког крајем, ког окрајком, тек сави снопље. Вукић. 2. комад ливаде као мера колико један косац може покосити за један дан. —— Имање се састојало од четрдесет коса ливаде, осам дана орања, десет мотика винограда. Б 1958.