ко́сити

косити

Лема

косити

Извор

том 2, стр. 859, редослед 3

1.
давати чему коси положај; чинити косим, кривити, искривљавати.
— Изненада се умешао старац косећи са тешкоћом укрућена леђа.
Рад. Д.
Пришивао га је на себи, под самим грлом, кривећи главу и косећи очи.
Ћоп.
2.
фиг. (кога, на кога) гледати са стране, искоса, попреко, исказујући своје незадовољство, мржњу.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Јелка га косила очима, сва блиједа и дрхтава.
Кум.
Село опет поче да прича о њеним састанцима. Брат је непрестано на њу косио оком и гледао испитИвачки.
Лоп.

Пододреднице

~ се

узимати кос положај, нагибати се у страну, повијати се. — Крила те гомиле кошаху се у страну к зидовима и повијаху, као да хоће да се заклоне од курШума. Њож

узимати кос положај, нагибати се у страну, повијати се.

Изворни текст (OCR)

ко́сити, ко̑сӣм несврш. 1. давати чему коси положај; чинити косим, кривити, искривљавати. — Изненада се умешао старац косећи са тешкоћом укрућена леђа. Рад. Д. Пришивао га је на себи, под самим грлом, кривећи главу и косећи очи. Ћоп. 2. фиг. (кога, на кога) гледати са стране, искоса, попреко, исказујући своје незадовољство, мржњу. — Јелка га косила очима, сва блиједа и дрхтава. Кум. Село опет поче да прича о њеним састанцима. Брат је непрестано на њу косио оком и гледао испитИвачки. Лоп.