Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ко̀смат

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 6

ко̀смат

космат

Лема

космат

Извор

том 3, стр. 6, редослед 7

  1. 1.а.

    који је дуге, густе длаке.

    — Очи су увучене ... а над њима велике, космате обрве.
    Рист.
    Космат је и обрастао као ован.
    Вил.
  2. 1.б.

    чупав, разбарушен.

    — Свирепо је исмејавао алкохолИчарски занос косматогомладинског песника.
    Скерл.
  3. 1.в.

    обрастао длакама.

    — Зацрнеле му се испод подрезане кошуље космате груди. Рад.
  4. 1.д.

    Омотан је у једној риђој, косматој вучетини. Љуб.

  5. 2.

    фиr. зао, покварен; језичав.

    — Била је то жртва непоштена поступка неких косматих душа.
    Крањч. С.
Изворни текст (OCR)
ко̀смат, -а, -о 1. а. који је дуге, густе длаке. — Очи су увучене ... а над њима велике, космате обрве. Рист. Космат је и обрастао као ован. Вил. б. чупав, разбарушен. — Свирепо је исмејавао алкохолИчарски занос косматогомладинског песника. Скерл. в. обрастао длакама. — Зацрнеле му се испод подрезане кошуље космате груди. Рад. Д. Омотан је у једној риђој, косматој вучетини. Љуб. 2. фиr. зао, покварен; језичав. — Била је то жртва непоштена поступка неких косматих душа. Крањч. С.