Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ко̏со

прилтом 3, стр. 7

ко̏со

косо

Лема

косо

Варијанте

ко̑со

Извор

том 3, стр. 7, редослед 20

  1. 1.

    у косом правцу, косимице, постранце.

    — Зраке сунчане косо падају на њих.
    Вел.
    Окренуо сам се косо и прстом шарам по зиду.
    Станк.
  2. 2.а.

    преко воље, попреко, непријазно, нељубазно.

    — Iоздравио косо и нешто убрзаним кораком пошао.
    Кал.
    Аљоша се одједанпут косо осмјехну.
    Л-К
  3. 2.б.

    неповерљиво, сумњиво.

    — Гледала га је косо као да се чуди и љути. Ћос.
  4. 2.д.

    Брзо се Перушина окрену ... звјерајући косо и огледавајући се непрестано. Кал.

Изворни текст (OCR)
ко̏со и ко̑со прил. 1. у косом правцу, косимице, постранце. — Зраке сунчане косо падају на њих. Вел. Окренуо сам се косо и прстом шарам по зиду. Станк. 2. а. преко воље, попреко, непријазно, нељубазно. — Iоздравио косо и нешто убрзаним кораком пошао. Кал. Аљоша се одједанпут косо осмјехну. Л-К. б. неповерљиво, сумњиво. — Гледала га је косо као да се чуди и љути. Ћос. Д. Брзо се Перушина окрену ... звјерајући косо и огледавајући се непрестано. Кал.