Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ко̀тац

мтом 3, стр. 11

ко̀тац

котац

Стална адреса

Лема

котац

Извор

том 3, стр. 11, редослед 26

  1. 1.

    (ген. мн. ко̏та̄ца̄) ограђено место за мање домаће животиње, најчешће за свиње, свињац.

    ген. — генитивмн. — множина
    — У њихову коцу је већ цвилио један прашчић.
    Кол.
  2. 2.

    заграђено место у барама у које се хвата риба. Вук Рј.

    dialectal
  3. 3.

    фиг. погрд. забачено, запуштено место.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислупогрд. — погрдно
    — Натраг у Шамац, у котац, како сам Говорио.
    Сим.

Фразе

плети ~ као и отац ради како су и преци радили, не уводи новотарије.
Изворни текст (OCR)
ко̀тац, ко̀ца м (ген. мн. ко̏та̄ца̄) 1. ограђено место за мање домаће животиње, најчешће за свиње, свињац. — У њихову коцу је већ цвилио један прашчић. Кол. 2. покр. заграђено место у барама у које се хвата риба. Вук Рј. 3. фиг. погрд. забачено, запуштено место. — Натраг у Шамац, у котац, како сам Говорио. Сим.