котр̀љати

котрљати

Стална адреса

Лема

котрљати

Извор

том 3, стр. 14, редослед 20

1.а.
= котурати а. помицати, потискивати какав округли или лоптасти предмет окрећући га, обрћући га.
— Срећемо успут партизане како терају велики талијански колут сира као обруч, котрљају га до камиона. Дед.
1.в.
фиг. Неко међу њима гласно говори, непрестано и непрестано котрља гласове. Кал. Ту у мислима наставио да котрља свој невољу. Рад.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
1.б.
помицати нешто струјањем тако да се преврће, обрће.
— Та ко је још плакао за оним сувим коровом што га ветар зими по глатком снегу котрља?
Јакш. Ђ.
2.
колутати (очима).
— Стајао је ко̑ клада од ударца], само котрљо̑ очима, а млади га газда опет удари.
Поп. Ј.

Фразе

котрљаће се главе фиг. биће убијених.

Пододреднице

~ се

= котурати се (1) 1. а. помицати се обрћући се, ваљајући се (о нечем округлом, лоптастом). — Онда се од весеља почеше ... котрљати по трави као двије лопте. Брл. фиr. Сунце је излазило ... и големо полагано се котрљало на високо небо. Бен. б. помицати се, кретати се (о колима и другим превозним средствима на точковима). — Кола већ далеко доље котрљаху се цестом. Леск. Ј. в. брзо ићи, јурити. — Већ су се нови сњежони валови с планине котрљали по равници. Шимун. г. спуштати се помичући се лагано и клизећи низ стрмину, падину. — Бескрајна колона рањеника и болесника котрљала се низ стрмо брдо. Поп. Ј. Котрљамо се у засјењену долину. Лал. д. фиг. брзо се ширити, одјекивати, разлегати се, разносити се (о звуку). — Глас му се шупље котрљао по дворани. Сим. 2. тећи, цурити (у капима). — Крупне сузе узеше му се котрљати низ образе. Дов. 3. фиг. а. нагло настајати. — На истоку се ... котрљала зора преко равнице и набујалих вода. Бар. б. развијати св, тећи (о животу). — Све је то напомињало сневесељеним сељацима да се свакодневни живот котрља и одвија даље. Ћоп. в. пробијати се, прометати се кроз живот (о људима). — Ти си се доста котрљао по овом свијету. Шен. Да, време јури напред и ја се без сврхе котрљам за њим. Дом

= котурати се (1) а. помицати се обрћући се, ваљајући се (о нечем округлом, лоптастом).помицати се, кретати се (о колима и другим превозним средствима на точковима).брзо ићи, јурити.спуштати се помичући се лагано и клизећи низ стрмину, падину.фиг. брзо се ширити, одјекивати, разлегати се, разносити се (о звуку).тећи, цурити (у капима).фиг. нагло настајати.развијати св, тећи (о животу).пробијати се, прометати се кроз живот (о људима).

Изворни текст (OCR)

котр̀љати, -а̄м несврш. = котурати 1. а. помицати, потискивати какав округли или лоптасти предмет окрећући га, обрћући га. — Срећемо успут партизане како терају велики талијански колут сира као обруч, котрљају га до камиона. Дед. В. фиг. Неко међу њима гласно говори, непрестано и непрестано котрља гласове. Кал. Ту у мислима наставио да котрља свој невољу. Рад. Д. б. помицати нешто струјањем тако да се преврће, обрће. — Та ко је још плакао за оним сувим коровом што га ветар зими по глатком снегу котрља? Јакш. Ђ. 2. колутати (очима). — Стајао је ко̑ клада од ударца], само котрљо̑ очима, а млади га газда опет удари. Поп. Ј.