Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ко̑т

мтом 3, стр. 10

ко̑т

кот

Лема

кот

Извор

том 3, стр. 10, редослед 20

  1. 1.

    оно што се окоти (од животиње), пород животиња.

    archaic
    — Јеж неће да мирује ... док својом оштром драчом избоде оботницу и кот јој.
    Љуб.
  2. 2.

    погрд. човек, људи сурови, безосећајни, мрски.

    погрд. — погрдно
    — Не бојим се од вражјега кота ... но се бојим од зла домаћеrа.
    Њег.
    Вражји коте ... доћи ће ђаво по те! Радич. ко̏т (обично удвојено) узвик а. којим се вабе пчеле.
    — Кот, блага бубо, кот, блаrа бубо! ... отпочела Миона пчелину песму.
    Рад. Д.
    б. којим се терају гуске.
    Вук
    Рј.
Изворни текст (OCR)
ко̑т, ко̏та м заст. 1. оно што се окоти (од животиње), пород животиња. — Јеж неће да мирује ... док својом оштром драчом избоде оботницу и кот јој. Љуб. 2. погрд. човек, људи сурови, безосећајни, мрски. — Не бојим се од вражјега кота ... но се бојим од зла домаћеrа. Њег. Вражји коте ... доћи ће ђаво по те! Радич. ко̏т (обично удвојено) узвик а. којим се вабе пчеле. — Кот, блага бубо, кот, блаrа бубо! ... отпочела Миона пчелину песму. Рад. Д. б. којим се терају гуске. Вук Рј.