кочи́рати

кочирати

кочирати

том 3, стр. 18, редослед 1

в.
кочијашити. В. пр. уз гл. им. кочирање
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

кочи́рати, ко̀чӣра̄м несврш. кочијашити. В. пр. уз гл. им. кочирање.