ко́чити

кочити QA: medium

Лема

кочити

Извор

том 3, стр. 18, редослед 2

1.
успоравати, заустављати кретање чега кочницом.
— Јачица је кочио кола у низбрдицама и сједио близу ... кочнице.
Гор.
Излокани путеви ... кочи, стружи.
Сек.
2.а.
фиг. задржавати, заустављати развитак, остваривање чега, бити сметња, препрека.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Уклањање сви2 ... елемената који су кочили радњу ...
Матк.
У капитализму ограничење потрошње кочи развитак производње. Комун. 1951.
2.б.
чинити укоченим, непомичним; гушити, угушивати манифестовање, испољавање чега.
— Анине очи га коче заповијешћу немилосрдне воље.
Војн.
Хладноћа поче је кочити. Она с напором седе. Ћос.
2.б.
То сазнање незгодне његове нарави га је ... још више кочило и ледило чим би дошао у додир са светом. Андр. И.
И. — Исти
3.
песн. упирати.
песн. — песнички
— С неба очи на њих мјесец кочи.
Март.

Пододреднице

~ се

1. стврдњавати се губећи гипкост, покретљивост, осетљивост, постајати укочен, обамирати. — Живци ... моји коче се од страха и грозе]. Крањч. С. Осети2 како ми се усне коче. Ранк. 2. а. дизати се у вис, стршити. — Силне се врлети коче над малом и стрмом шумицом. Кум. Огромни димњаци коче се у звездано небо. Петр. В. б. фиг. истицати се, бити упадљив. — На насловним листовима сваке књиге коче се потписи ... ђака. Андр. И. На зидовима ... кочила су се два велика портрета. Л-К. 3. држати се круто, охоло, надувено, охолити се, прсити се. — Припити наш сусјед ... се кочио кано какав грчки јунак. Ков. А. Богата Марија што се онако кочи и шепури, преда мном није ништа друго до — мајмуница. Шапч

стврдњавати се губећи гипкост, покретљивост, осетљивост, постајати укочен, обамирати.дизати се у вис, стршити.фиг. истицати се, бити упадљив.држати се круто, охоло, надувено, охолити се, прсити се.

Изворни текст (OCR)

ко́чити?, ко̑чӣм несврш. 1. успоравати, заустављати кретање чега кочницом. — Јачица је кочио кола у низбрдицама и сједио близу ... кочнице. Гор. Излокани путеви ... кочи, стружи. Сек. 2. фиг. а. задржавати, заустављати развитак, остваривање чега, бити сметња, препрека. — Уклањање сви2 ... елемената који су кочили радњу ... Матк. У капитализму ограничење потрошње кочи развитак производње. Комун. 1951. б. чинити укоченим, непомичним; гушити, угушивати манифестовање, испољавање чега. — Анине очи га коче заповијешћу немилосрдне воље. Војн. Хладноћа поче је кочити. Она с напором седе. Ћос. Б. То сазнање незгодне његове нарави га је ... још више кочило и ледило чим би дошао у додир са светом. Андр. И. 3. песн. упирати. — С неба очи на њих мјесец кочи. Март.