Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ко̏чопе̄ран

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 18

ко̏чопе̄ран

кочоперан

Лема

кочоперан

Извор

том 3, стр. 18, редослед 15

  1. 1.

    живахан, окретан, брз.

    — Прва је добрзала ... Марга, малешна, кочоперна старица.
    Пав.
    Жилав и кочоперни
    Бен.
    Акиба тешко да је и сам знао каква успавана снага лежи у њему.
    Мил.
    Ж.
  2. 2.

    који се охоли, размеће.

    — Нестало некадашње кочоперне мушкости и испрсивачког држања.
    Сим.
  3. 3.

    који стрши.

    — Гледао је на слици свој дуги кочоперни брк.
    Десн.
    Младић ... са кочоперним чуперком на глави ... рекне: »Нисам хтео узалуд да квасим косу.« Пол. 1958.
Изворни текст (OCR)
ко̏чопе̄ран, -рна, -рно 1. живахан, окретан, брз. — Прва је добрзала ... Марга, малешна, кочоперна старица. Пав. Жилав и кочоперни Бен Акиба тешко да је и сам знао каква успавана снага лежи у њему. Мил. Ж. 2. који се охоли, размеће. — Нестало некадашње кочоперне мушкости и испрсивачког држања. Сим. 3. који стрши. — Гледао је на слици свој дуги кочоперни брк. Десн. Младић ... са кочоперним чуперком на глави ... рекне: »Нисам хтео узалуд да квасим косу.« Пол. 1958.