Одредница

ко̏ш

мтом 3, стр. 18

ко̏ш

кош QA: medium

Стална адреса

Лема

кош

Извор

том 3, стр. 18, редослед 24

  1. 1.

    (мн. ко̀шеви, ген. ко̀ше̄ва̄) плетена направа од прућа и сл. различитог облика која служи за преношење или чувањс.

    мн. — множинаген. — генитивсл. — слично
    — Напртио му је на леђа кош да разноси по сусједству свјеже кифле и жемичке.
    Бег.
    Тјерала је на баштину маrарца са кошем пуним сијена.
    Лоп.
  2. 2.

    плетена котарица за одбачене папире, корпа за отпатке.

    — А ја ћу писати без обзира хоће ли ми рукописи доспети у кош или
    НЕ
    Ћос. Д.
  3. 3.

    риб. врша за хватање риба; бубањ (3).

    риб. — рибарство
  4. 4.а.

    кров на кољу или стубовима, са странама исплетеним од прућа, за сушење кукуруза.

    — У кошу тамо горе кукуруз се круни.
    Јакш. Ђ.
  5. 4.б.

    дрвена зграда на стубовима где се чува земљораднички инвентар, колница (1), шупа.

    — У дворишту настане жагор ... знам да се то спремају саонице и извлаче испод трема од коша.
    Дом.
  6. 4.в.

    рус. шатор као привремено боравиште запорошких козака.

    рус. — руски
    — Из главног коша долазили су све нови гости.
    Кнеж. Л.
  7. 5.

    направа у млину где се сипа жито за млевење; исп. грот (1).

    исп. — испореди
    — Страхиња наложи у воденици ватру. Једну врећу жита сасуо у
    Кош.
    Глиш.
  8. 6.а.

    покретни кров са седиштем испод њега на лаким колима (кочијама, фијакеру и сл.).

    сл. — слично
    — У колима под спуштеним кошем седеле су забрађене бабе.
    Вучо
  9. 6.б.

    место за пртља̂г одостраг у кочијама, фијакеру. Вук Рј.

  10. 6.в.

    помоћно стражње седиште у спортским аутомобилима старијег типа.

    — Колико вас има?
    — Двојица.
    — Један мора у
    Кош.
    Шофер подиже поклопац са задњег седишта и Бајкић се ћутећи увуче.
    Ћос. Б.
  11. 7.а.

    спорт. обруч с мрежом без дна кроз који се у кошарци убацује лопта.

    спорт. — спортскис — средњи род
    — Јуришају играчи на кош, лавовски се боре. Пол. 1957.
  12. 7.б.

    погодак лопте у кошарци.

    — Звиждук пиштаљке објавио је крај утакмице. Било је много кошева и резултат није могао да запамти нико. Сп. 19бо.
  13. 8.а.

    на минарету џамије ограђен простор као балкон, с којега хоџа позива вернике.

    с — средњи род
    — Кош на минарету стајао е праsан.
    Андр. И.
  14. 8.б.

    пом. платформа на катаркама већих једрилица за коју се везују ужета. Бак. Реч.

    пом. — поморски
  15. 8.в.

    пом. направа на јарболу брода у којој стоји извиђач. Свезн.

    пом. — поморски
  16. 9.а.

    глава и груди у паука, самар ceplalotlora2.

    zoology
    зоол. — зоологија
  17. 9.б.

    оклоп у рака testa cancri. Терм.

  18. 10.

    обично у изразу: грудни ~ горњи део предње стране трупа tlоrах.

Фразе

бацити у ~ одбацити, оценити нешто као непотребно, слабо; ићи, спадати у исти ~ спадати у исту врсту, бити исте вредности; пун ~ (нечеrа) велика количина (нечега).
Изворни текст (OCR)
ко̏ш, ко̀ша м (мн. ко̀шеви, ген. ко̀ше̄ва̄) 1. плетена направа од прућа и сл. различитог облика која служи за преношење или чувањс. — Напртио му је на леђа кош да разноси по сусједству свјеже кифле и жемичке. Бег. Тјерала је на баштину маrарца са кошем пуним сијена. Лоп. 2. плетена котарица за одбачене папире, корпа за отпатке. — А ја ћу писати без обзира хоће ли ми рукописи доспети у кош или не. Ћос. Д. 3. риб. врша за хватање риба; бубањ (3). 4. а. кров на кољу или стубовима, са странама исплетеним од прућа, за сушење кукуруза. — У кошу тамо горе кукуруз се круни. Јакш. Ђ. б. дрвена зграда на стубовима где се чува земљораднички инвентар, колница (1), шупа. — У дворишту настане жагор ... знам да се то спремају саонице и извлаче испод трема од коша. Дом. в. рус. шатор као привремено боравиште запорошких козака. — Из главног коша долазили су све нови гости. Кнеж. Л. 5. направа у млину где се сипа жито за млевење; исп. грот (1). — Страхиња наложи у воденици ватру. Једну врећу жита сасуо у кош. Глиш. 6. а. покретни кров са седиштем испод њега на лаким колима (кочијама, фијакеру и сл.). — У колима под спуштеним кошем седеле су забрађене бабе. Вучо. б. место за пртља̂г одостраг у кочијама, фијакеру. Вук Рј. в. помоћно стражње седиште у спортским аутомобилима старијег типа. — Колико вас има? — Двојица. — Један мора у кош. Шофер подиже поклопац са задњег седишта и Бајкић се ћутећи увуче. Ћос. Б. 7. спорт. а. обруч с мрежом без дна кроз који се у кошарци убацује лопта. — Јуришају играчи на кош, лавовски се боре. Пол. 1957. б. погодак лопте у кошарци. — Звиждук пиштаљке објавио је крај утакмице. Било је много кошева и резултат није могао да запамти нико. Сп. 19бо. 8. а. на минарету џамије ограђен простор као балкон, с којега хоџа позива вернике. — Кош на минарету стајао е праsан. Андр. И. б. пом. платформа на катаркама већих једрилица за коју се везују ужета. Бак. Реч. в. пом. направа на јарболу брода у којој стоји извиђач. Свезн. 9. зоол. а. глава и груди у паука, самар ceplalotlora2. б. оклоп у рака testa cancri. Терм. 4. 10. обично у изразу: грудни ~ горњи део предње стране трупа tlоrах.