ко̀шуља
кошуља
Лема
кошуља
Извор
том 3, стр. 23, редослед 3
- 1.а.
део мушког рубља од лаке и мекане тканине за горњи оео тела; који се носи испод остале одеће.
— Ако ми скину одело, ја ћу остати у гаћама и кошуљи.
- 1.б.
део женског или дечјег рубља који покрива већи део тела.
— Ако се и десио дјечак, тај је још носио кошуљу у зубима.
- 1.в.
мн. рубље уопште.
— Око три по поноћи изиђе Иван из прегрејане собе само у кошуљама.
- 2.
кожа коју змија скида, свлак.
— Ту змија кошуљу свлачи.
Младост излази из довршеног периода као змија из кошуље.
- 3.
фиг. горњи слој чега, оно што покрива, омотава што.
— Храст голи, трн ... обӯкоше кошуљу леда.
- 4.
омот, корице од картона, коже и сл. за чување папира, рукописа и сл.
— Узе са ноћног ормарића мрку картонску кошуљу: рукопис Стефановићеве антологије.
нарочита кошуља или одећа у коју облаче опасне лудаке; познавати кога као кошуљу врло добро познавати кога; родити се у кошуљи празн. родити се срећан, под срећном звездом (симбол среће у животу); сиве кошуље нацисти у Немачкој; завирити коме под кош1уљ изнети, упознати чије скривене намере, поступке; жена мужа носи на кошу љи посл. ако је жена добра и вредна, муж носи чисту кошуљу.
Фразе
црне кошуље фашисти у Италији; црвене кошуље ист. Гарибалдијеви добровољци у Италији; дати (скинути) са себе и кошуљу дати другоме све, дати и оно што је коме неопходно потребно; гаће и кошуље слабо одевени војници. — Хе, тако је кад се дижу гаће и кошуље на цареву војску! Сек.; ~ је телу ближа; ~ је преча од кабанице а) ближи је род него страна, туђа особа; б) човек је себи најближи; лудачка
Изворни текст (OCR)
ко̀шуља ж 1. а. део мушког рубља од лаке и мекане тканине за горњи оео тела; који се носи испод остале одеће. — Ако ми скину одело, ја ћу остати у гаћама и кошуљи. Јак. б. део женског или дечјег рубља који покрива већи део тела. — Ако се и десио дјечак, тај је још носио кошуљу у зубима. Бен. в. мн. рубље уопште. — Око три по поноћи изиђе Иван из прегрејане собе само у кошуљама. Дом. 2. кожа коју змија скида, свлак. — Ту змија кошуљу свлачи. Дуч. Младост излази из довршеног периода као змија из кошуље. Сек. 3. фиг. горњи слој чега, оно што покрива, омотава што. — Храст голи, трн ... обӯкоше кошуљу леда. Наз. 4. омот, корице од картона, коже и сл. за чување папира, рукописа и сл. — Узе са ноћног ормарића мрку картонску кошуљу: рукопис Стефановићеве антологије. Дав.