ко̀јӣ
који
Лема
који
Извор
том 2, стр. 770, редослед 24
- 1.а.
(ген. ко̀је̄г(а) и ко̑г(а), ко̀је̄, дат. ко̀је̄м(у) и ко̑му, ко̀јо̄ј, лок. ко̀јему и ко̑ме, кѐјо̄ј, инстр. ко̀јӣм и ки̑м, ко̀јо̄м) придевска зам. а. упитна.
— Које су те виле донијеле?
Треба погодити на коју ногу храмље. Цар
- 1.е.
Деда ... меша имена ... и од којег му је детета које унуче. Макс. Који је сат? Дуч.
- 1.б.
питањем се изриче изненађење због количине или интензитета: какав, колик.
— Која демонска дистинкција у знању ствари, која лепота у констатацији!
Та с којим би образом изашао пред њу?
- 2.а.
неодређена (често поновљена: који ... који) неки, понеки.
— Понекад сиђе низа стубиште која страна особа. Пав. разиђу се који по својим собама, који у кујну.
Док ... попије коју ракију, и ручак готов.
Желим ... још коју казати. Маж.Ф.
- 2.б.
неки, приближан.
— Изгледао је златан ... обасјан немирним пламичцима које стотине ... свјећица.
За којих пола сата вратило се све у ... ред.
- 3.а.
односна односи се на претходну именицу или заменицу (уз коју често стоји показна заменица).
— Хвала теби који си за нас пролевао крв.
Зар се збиља треба растат с оном срећом ... којом cas живјела тако дуго?
Истрча из собе с таквом брзином којој би се једва човјек надао.
- 3.б.
(само које) односи се на претходну реченицу: што.
— Правдао се да је зато побјегао пз Србије што је Кара-Ђорђије хтио да га убије, које су му свједочили они што су с њиме дошли.
Кажи му да смо здрави, које и њему желимо.
- 3.в.
односи се на именицу пред којом стоји.
— Који богаљ... у планину оде, он је сутра ... у крви окупан нађен.
- 3.г.
(само ген.) чији.
— Тако погине јунак кога ће се име певати докле тече сунца и мјесеца.
Фразе
која корист (фајда, срећа) шта вреди; које добро? разг. шта је ново?; које је време колико је сати; који било макар који, било који; који го̏д сваки који, било који; који је (датум) данас раsг. који је дан; који му драго макар који, било који; којим случајем, којом срећом случајно; (по) који пут каткад(а), понекад; у који мах чим; за који дан ускоро, после неколико дана. ко̀јӣно, ко̀ја̄но, ко̀је̄но (ген. ко̀је̄гано, ко̀је̄но, дат. ко̀је̄муно, ко̀јо̄јно) придевска зам. који. — Како хвалиш ... злочинце од свакоје руке којино се нашом крвљу хране? Њег. Ваљала се цестом ... којано води к ријеци.
Изворни текст (OCR)
ко̀јӣ, -а̄, -е̄ (ген. ко̀је̄г(а) и ко̑г(а), ко̀је̄, дат. ко̀је̄м(у) и ко̑му, ко̀јо̄ј, лок. ко̀јему и ко̑ме, кѐјо̄ј, инстр. ко̀јӣм и ки̑м, ко̀јо̄м) придевска зам. 1. а. упитна. — Које су те виле донијеле? Коч. Треба погодити на коју ногу храмље. Цар Е. Деда ... меша имена ... и од којег му је детета које унуче. Макс. Који је сат? Дуч. б. питањем се изриче изненађење због количине или интензитета: какав, колик. — Која демонска дистинкција у знању ствари, која лепота у констатацији! Сек. Та с којим би образом изашао пред њу? Мул. 2. неодређена а. (често поновљена: који ... који) неки, понеки. — Понекад сиђе низа стубиште која страна особа. Пав. разиђу се који по својим собама, који у кујну. Сек. Док ... попије коју ракију, и ручак готов. Вес. Желим ... још коју казати. Маж.Ф. б. неки, приближан. — Изгледао је златан ... обасјан немирним пламичцима које стотине ... свјећица. Ћор. За којих пола сата вратило се све у ... ред. Крањч. Стј. 3. односна а. односи се на претходну именицу или заменицу (уз коју често стоји показна заменица). — Хвала теби који си за нас пролевао крв. Лаз. Л. Зар се збиља треба растат с оном срећом ... којом cas живјела тако дуго? Крањч. Стј. Истрча из собе с таквом брзином којој би се једва човјек надао. Креш. б. (само које) односи се на претходну реченицу: што. — Правдао се да је зато побјегао пз Србије што је Кара-Ђорђије хтио да га убије, које су му свједочили они што су с њиме дошли. Вук. Кажи му да смо здрави, које и њему желимо. Ад. в. односи се на именицу пред којом стоји. — Који богаљ... у планину оде, он је сутра ... у крви окупан нађен. Јакш. Ђ. г. (само ген.) чији. — Тако погине јунак кога ће се име певати докле тече сунца и мјесеца. Вук.