ко̏њ
коњ
Лема
коњ
Извор
том 2, стр. 836, редослед 13
- 1.а.
(вок. ко̏њу; мн. ко̀њи, ген. ко́ња̄, дат. ко̀њима и ко̏њма) сисар из реда копитара, домаћа животиња за јахање и вучу louus caballus арапски ~, босански ~, јахаћи ~, ~ седланик, теретни ~, чистокрвни, пунокрвни ~.
zoology - 1.б.
врста морске рибе Corvina nisra.
- 2.
фиг. погрд. глуп човек, глупак.
— Та ја сам крив, ја, коњ матори!
Међу коњима и магарцима, међу којима живим, не вреди ништа.
- 3.а.
врста сталка, ногара за пиљење, тестерење дрва.
- 3.б.
направа од гвожђа на огњишту, преклад.
- 3.в.
коњиц на гуслама. Вук Рј.
- 3.г.
спорт. врста гимнастичке справе.
— Уврштен је ове године међу најбоље гимнастичаре света ... на коњу с хватаљкама. Пол. 1958.
- 3.д.
шах. фигура у облику коњске главе, скакач.
— Ловац и коњ су у шаху подједнаке јачине, а вреде отприлике колико три пешака. Шах
- 4.
мера (отприлике онолико колико може коњ понети): два коња дрва.
- 5.
коњска сила, снага.
technical— Галион снаге
- 90.
коња наставио је да чисти улицу. Пол. 1960.
- 6.
мера у игри клиса и у игри прстена.
Фразе
бити на коњу после тешкоћа наћи се у повољним приликама; даровану (даровноме) се коњу не гледа у зубе посл. поклону се не приговара; господареве очи коња гој е успех зависи од савесног надзора; говорити с коња оштро, брзо говорити; ~ крилаш, ~ Пеrаз мит. 1) крилати коњ Зевсов; 2) фил. песничко надахнуће; и ~ од сто дуката посрне и најпаметнији може погрешити; и ми коња за трку имамо нисмо гори од тебе, од вас; морски ~ зоол. врста морског сисара bosnarus rosnarus; на белом коњу (доћи, осванути) нар. са снегом. — На белом коњу дође и Божић. Шапч.; нарасти до коња и до сабље нар. песн. постати способан за бој и војску; нилски (водени) ~ зоол. врста сисара биљождера који живи у језерима и рекама тропске Африке Hippoporanus anplibius; од муве чинити (правити) коња превише увеличавати што незнатно радити као ~ радити много и напорно; с коња на магарца (сићи, пасти) (с)пасти с бољега на горе; тројански ~ онај који се негде убаци или лукаво увуче да изнутра подрива, поткопава; вилински ~ зоол. в. уз коњиц (изр.).
Изворни текст (OCR)
ко̏њ, ко̀ња м (вок. ко̏њу; мн. ко̀њи, ген. ко́ња̄, дат. ко̀њима и ко̏њма) 1. зоол. а. сисар из реда копитара, домаћа животиња за јахање и вучу louus caballus: арапски ~, босански ~, јахаћи ~, ~ седланик, теретни ~, чистокрвни, пунокрвни ~. б. врста морске рибе Corvina nisra. 2. фиг. погрд. глуп човек, глупак. — Та ја сам крив, ја, коњ матори! Вес. Међу коњима и магарцима, међу којима живим, не вреди ништа. Андр. И. 3. а. врста сталка, ногара за пиљење, тестерење дрва. б. направа од гвожђа на огњишту, преклад. в. коњиц на гуслама. Вук Рј. г. спорт. врста гимнастичке справе. — Уврштен је ове године међу најбоље гимнастичаре света ... на коњу с хватаљкама. Пол. 1958. д. шах. фигура у облику коњске главе, скакач. — Ловац и коњ су у шаху подједнаке јачине, а вреде отприлике колико три пешака. Шах 1. 4. мера (отприлике онолико колико може коњ понети): два коња дрва. 5. техн. коњска сила, снага. — Галион снаге 90 коња наставио је да чисти улицу. Пол. 1960. 6. мера у игри клиса и у игри прстена.