кра̑к
крак
Лема
крак
Извор
том 3, стр. 29, редослед 14
- 1.
(лок. кра́ку; мн. кра̑ци и кра́кови) нога у човека и у неких животиња (обично дужа).
— Прошао је ... јашући ... на мршавом ... магарцу, додирујући дугим краковима земљу.
Он је већ далеко, граби крацима, око којих лепрша мантија као часно изанђала застава.
- 2.а.
оно што је по своме изгледу и саставу налик на ноге. полутке у шестара, циркла, хватаљке клешта које се размичу.
— Најприје се краком шестара узме размак на карти. ЕГ
- 2.б.
фиг. То су били кракови клијешта у која је Коча хватао четнички штаб. Чол. део полуге с једне стране упоришта.
— То ти је ... на оном краћем краку кантара.
- 2.в.
делови од којих је састављен криж, крст.
— У дари снажно у дрво пред собом и један крак крста на коме јелка стоји отпаде. Ћос.
- 2.г.
корен зуба (који се обично састоји од два рачваста дела).
— На сваком зубу разликујемо ... корен (крак) зуба.
- 2.д.
део чега, огранак који се одваја у другом правцу од главног, основног (нпр. рукавац реке, одвојене линије у систему путова, планинска била и сл.).
— Борачке трупе ... су остале да преноће, груписане око места где се састају изворни краци ... реке.
Крак друма који од раскршћа води њезиној кући пуст је, завијан.
- 3.
део чега као његов наставак, продужење.
— И руке су јој биле ... бијеле, као што и пуни, обли, до лакта огољели крак.
Продужио се тиме нутарњи крак весла.
- 4.
једна од равних црта које ограничавају кут, угао.
mathematics— Два се тијела гибају по краковима кута. Алг. 1.
терета физ. део полуге на којем се налази терет; мешати краке с јачим од себе радити узалудан и штетан посао. — Азем је стално ... клицао ... да не мијешају краке ca аrама. Ж 1955; опружити, пружити крак(ов )е пожурити (се), потрчати. — Отрчи ... по оружнике! Опружи кракове! Гор. кра̏ка оном. обично у изразу: крика-крака узвик за опонашање, подражавање крештавих звукова (нпр. при окретању кључа у брави и сл.). — Iусти грану једном руком и чини по ваздуху као да се окреће кључ у брави: крика-крака! Димз
Фразе
~ силе физ. део полуге који се налази између упоришта и хватишта силе;
Изворни текст (OCR)
кра̑к м (лок. кра́ку; мн. кра̑ци и кра́кови) 1. нога у човека и у неких животиња (обично дужа). — Прошао је ... јашући ... на мршавом ... магарцу, додирујући дугим краковима земљу. Кал. Он је већ далеко, граби крацима, око којих лепрша мантија као часно изанђала застава. Поп. Ј. 2. оно што је по своме изгледу и саставу налик на ноге. а. полутке у шестара, циркла, хватаљке клешта које се размичу. — Најприје се краком шестара узме размак на карти. ЕГ 2. фиг. То су били кракови клијешта у која је Коча хватао четнички штаб. Чол. б. део полуге с једне стране упоришта. — То ти је ... на оном краћем краку кантара. Сек. в. делови од којих је састављен криж, крст. — У дари снажно у дрво пред собом и један крак крста на коме јелка стоји отпаде. Ћос. Б. г. корен зуба (који се обично састоји од два рачваста дела). — На сваком зубу разликујемо ... корен (крак) зуба. Батут. д. део чега, огранак који се одваја у другом правцу од главног, основног (нпр. рукавац реке, одвојене линије у систему путова, планинска била и сл.). — Борачке трупе ... су остале да преноће, груписане око места где се састају изворни краци ... реке. Лаз. М. Крак друма који од раскршћа води њезиној кући пуст је, завијан. Ћоп. 3. део чега као његов наставак, продужење. — И руке су јој биле ... бијеле, као што и пуни, обли, до лакта огољели крак. В 1885. Продужио се тиме нутарњи крак весла. Весл. 4. мат. једна од равних црта које ограничавају кут, угао. — Два се тијела гибају по краковима кута. Алг. 1.