кра́сан
красан
Лема
красан
Варијанте
кра̑сан
Извор
том 3, стр. 33, редослед 15
- 1.а.
угодан, пријатан на поглед, који се истиче обликом, симетријом, складношћу својих облика; који има привлачне црте лица.
— А ко још не би погледао красну,жену газда-Аћимову!
- 1.б.
угодан за уво, мелодиозан.
— Славујак весео извија љупке звуке красних мелодија.
- 2.
који се истиче било по чему озитивном (по занимљивости, по вредности, по лепоти унутрашњег садржаја).
— Српска књижевна задруга имала је пуно разлога што је ову красну књижицу издала.
И тај красни час буде ... прекинут. Ђал. ир.
— Но, и ти си ми неки красан отац!
- 3.
блистав, сјајан, изванредан, диван, одличан.
— Ти плавиш, зоро красна!
Био сам красне воље.
Фразе
красни (с)пол жене уопште. — Гласан смијек доказа ... да ту и красна спола има.
Изворни текст (OCR)
кра́сан и кра̑сан, -сна, -сно 1. а. угодан, пријатан на поглед, који се истиче обликом, симетријом, складношћу својих облика; који има привлачне црте лица. — А ко још не би погледао красну,жену газда-Аћимову! Ћор. б. угодан за уво, мелодиозан. — Славујак весео извија љупке звуке красних мелодија. Змај. 2. који се истиче било по чему озитивном (по занимљивости, по вредности, по лепоти унутрашњег садржаја). — Српска књижевна задруга имала је пуно разлога што је ову красну књижицу издала. Батут. И тај красни час буде ... прекинут. Ђал. ир. — Но, и ти си ми неки красан отац! Срем. 3. блистав, сјајан, изванредан, диван, одличан. — Ти плавиш, зоро красна! Нен. Љ. Био сам красне воље. Нех.