Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

краснорѐчив

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 34

краснорѐчив

красноречив

Стална адреса

Лема

красноречив

Извор

том 3, стр. 34, редослед 8

  1. —

    ијек. краснорјѐчив који лако и вешто исказује своје мисли, који је обдарен красноречивошћу.

    ијек. — ијекавски
    — Био је то краснорјечив човјек који је ванредно лако и вјешто казао једну мисао за другом. Чол. фиг. ХИсторија мора бити, чим прича о скитнику витезу, краснорјечива.
    Вел.
Изворни текст (OCR)
краснорѐчив, -а, -о, ијек. краснорјѐчив који лако и вешто исказује своје мисли, који је обдарен красноречивошћу. — Био је то краснорјечив човјек који је ванредно лако и вјешто казао једну мисао за другом. Чол. фиг. ХИсторија мора бити, чим прича о скитнику витезу, краснорјечива. Вел.