Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

красносло̀вити

несврштом 3, стр. 34

красносло̀вити

краснословити

Стална адреса

Лема

краснословити

Извор

том 3, стр. 34, редослед 16

  1. 1.

    говорити речито, кићено.

    — Говори кратко, не околиша, не краснослови.
    Сим.
  2. 2.

    читати изражајно, изговарати, рецитовати на уметнички начин какав књижевни састав, декламовати.

    — Она је у неком друштванцу имала краснословити Прерадовићеву »Змију«].
    Коз. Ј.
    Пред почетком представе ... краснословила је моју ... пјесму »У Зети«.
    В 1885
Изворни текст (OCR)
красносло̀вити, -о̀словӣм, несврш. 1. говорити речито, кићено. — Говори кратко, не околиша, не краснослови. Сим. 2. читати изражајно, изговарати, рецитовати на уметнички начин какав књижевни састав, декламовати. — Она је у неком друштванцу имала краснословити Прерадовићеву »Змију«]. Коз. Ј. Пред почетком представе ... краснословила је моју ... пјесму »У Зети«. В 1885.