красо̀та
красота
Лема
красота
Извор
том 3, стр. 34, редослед 22
- 1.
особина онога који је красан и онога што је красно, дивота, лепота.
— Не мора човек имати очи да види красоту сунца.
- 2.
(обично мн) лепа, красна места (у природи, у уметничким делима и сл.).
— Пред нашим очима стајао је читав Неапољски залив ... са свима својим красотама.
- 3.
(у атрибутској служби) красна.
— Сурвао би три свијета ... осим једне красоте дјевојке.
- 4.
(у прилошкој служби) красно.
— Тако, сад само да се припече прасе], ала ће да буде красота.
Изворни текст (OCR)
красо̀та ж 1. особина онога који је красан и онога што је красно, дивота, лепота. — Не мора човек имати очи да види красоту сунца. Нен. Љ. 2. (обично мн) лепа, красна места (у природи, у уметничким делима и сл.). — Пред нашим очима стајао је читав Неапољски залив ... са свима својим красотама. Нен. Љ. 3. (у атрибутској служби) красна. — Сурвао би три свијета ... осим једне красоте дјевојке. Ботић. 4. (у прилошкој служби) красно. — Тако, сад само да се припече прасе], ала ће да буде красота. Срем.