Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

кра̏ста

жтом 3, стр. 34

кра̏ста

краста

Лема

краста

Извор

том 3, стр. 34, редослед 27

  1. 1.

    кора од осушене крви или гноја на рани која зараста, зацељује.

    — Сетила се како ју је тукла Стана циганка ... сва је била прекривена крастама.
    Рист.
  2. 2.

    мн. в. богиње.

    medicinedialectal
    мн. — множинамед. — медицинапокр. — покрајинскив. — (после броја) век
    — Била је то велика задруга, ал кад оно бише красте, замре.
    Вес.
    У покладе је обољела од краста.
    Бен.
Изворни текст (OCR)
кра̏ста ж 1. кора од осушене крви или гноја на рани која зараста, зацељује. — Сетила се како ју је тукла Стана циганка ... сва је била прекривена крастама. Рист. 2. мн. мед. покр. в. богиње. — Била је то велика задруга, ал кад оно бише красте, замре. Вес. У покладе је обољела од краста. Бен.